Dragan Veselinov: Šest prednosti islama nad hrišćanstvom
Dragan Veselinov je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i nekadašnji ministar poljoprivrede u vladi Zorana Đinđića
U svojoj novoj i nedavno objavljenoj knjizi “Moj Bog: pitajte popa”, Dragan Veselinov žestoko i argumentovano kritikuje hrišćanstvo i Crkvu, a nije poštedio ni srpsko svetosavlje, ustvrdivši da Sveti Sava ne samo da nije bio prosvjetitelj kako se to mitomanski podmeće javnosti, već da uopće nije bio ni Srbin. Iako je knjigu napisao za dva i po mjeseca, ona je, kako sam kaže, produkt višedecenijskog čitanja, promatranja, razmišljanja i nerijetko zabrinutosti. U jednom dijelu knjige pravi usporedbu hrišćanstva i islama, navodeći šest nekadašnjih prednosti islama nad hrišćanstvom i taj odlomak prenosimo u cjelosti.
Prva, islam je religija tržišnog društva antičkog Mediterana. Koran ne zna za nijedno pre njega niti projektuje drugo. Islam je jedina religija koja izričito štiti jedan ekonomski sistem i to onaj najrazvijeniji svog doba. Konkurencija i aktivizam su prirodno stanje ljudi. Državna, privatna, korporativna i zadružna svojina su pravni oblici ekonomskih sloboda i ravnopravnosti. Islam štiti liberalno tržište sa niskim rimskim carinama do 5 odsto, ne trpi monopole (sem državnih), niti sindikalno udruživanje investitora i radne snage i ovo je ostalo do danas. U islamskim državama nema sindikata zaposlenih, nema kolektivnog pregovaranja sa vladom i vlasnicima kapitala. Muhamed je bio trgovac i liberal. Hrišćanski svet je stigao Muhameda tek sa enciklikom Lava XIII Rerum novarum 1891. godine kada je usvojio tržišnu ekonomiju, a prevazišao ga idejom građanskog društva;
Druga, status muslimana podrazumeva sve klasične liberalne ekonomske slobode za ulaganje kapitala i kretanje radne snage, kao i političku ravnopravnost ljudi. Izuzetak je Muhamedova porodica sa pravom na imperijalno vođstvo. Prelaskom u islam feudalni kmetovi i robovi postaju slobodni ljudi. Muhamed je podržao interkontinentalnu promenu društava i bio je najveći religijsko-socijalni revolucionar Starog sveta, daleko veći od Lutera u Evropi Srednjeg veka. U odnosu na njega kao promotera rimske ekonomije, islamizovanog rimskog imovinskog prava i mekanog cezarističkog oblika političkog sistema sa centralnom administracijom i profesionalnom vojskom, Isus je kontrarevolucionar. Zato evropska politička elita koristi Isusa za smirivanje napetosti, da stigmatizuje robu i novac i da monotonijom života spreči rešavanje društvenih antagonizama. Sa Muhamedom i kalifama je to nemoguće. Antifeudalni karakter islama je razlog zašto u Turskoj ima više pridošlih slovenskih muslimana sa Balkana nego što Srbija ima stanovnika, a napad islama na azijsko kastinsko i naturalno društvo je razlog zašto je islam uspeo u Indiji i na Dalekom istoku, a hrišćanstvo nije. Srednjovekovno hrišćanstvo nije imalo šta da Aziji ponudi osim feudalizma, a on je bio daleko ispod snage hidrauličnih država. A kada su gradski Evropljani tamo stigli, nisu širili mrtvo hrišćanstvo niti su se impresionirali starim mediteranskim komercijalnim sistemom, već su topovima i trgovinom raširili novu privredu koju je islam zabranjivao ili ih nije razvio aktivnu monetarnu politiku, banke, akcionarska društva, privatne monopole, carinski protekcionizam i berzu;
Treća, islam preuzima socijalnu politiku Vizantije i unapređuje je na državni i privatni stepen, osobito vakufima, koji će Evropa dostići tek sa socijal.demokratijom u XX veku. Evropski feudalizam ne poznaje socijalnu politiku sem u korporacijama slobodnih gradova. Muhamed je stvarni osnivač razvijene socijaldemokratije, a ne evropska levica krajem XIX veka i socijaldemokratske vlade pre i posle JI svetskog rata u XX veku. Sve što je Evropa zavela preko komunista i socijaldemokrata u XX veku, zaveo je pre nje abasidski kalif Al Mamun u IX veku, sin Haruna al Rašida, sagovornika Karla Velikog o slobodnom statusu Jerusalima.
Četvrta, klasični omajadski i abasidski kalifat razvijaju filozofiju, nauku i školstvo, biblioteke, arhitekturu, urbanizam i sve oblike umetnosti, čak i zagrobno kiparstvo – vidi se na grobljima. Islam je osnovao internatski univerzitet i diplomu kao potvrdu znanja što će Evropa sirovo da sledi tek od XIII veka. Prvi moderni internatski i diplomski univerzitet na svetu je AI Karavijin i osnovala ga je žena, bogata Tunižanka, Fatima al Hikri u Fesu u Maroku u 859. godini. On je i sada veoma lep i sada radi, a na njemu je učio Artes Liberales budući papa Silvester II u X veku i video arapske brojeve koje je opisao 999. godine. On je i naredio da se Koran prevede na latinski jezik što su učinili Robert iz Čestera i Herman Dalmatinac iz Koruške. U Srbiji je prvi ,univerzitet”
osnovan krajem XIX veka, ali daleko ispod Fatiminog ranga. Osim ovoga, islam je gradska religija jer podržava trgovačku državu. Zbog toga gde god islam stiže on diže gradove, diže česme i fontane, probija puteve, diže mostove, vakufske karavan-saraje sa besplatnim boravkom od tri dana, javna kupatila, banje, parkove, medrese kroz trostepeni školski sistem, besplatne bolnice, biblioteke, besplatna sirotišta, besplatne javne kuhinje, besplatna prihvatilišta za siromahe, penzije za državne službenike i vojnike i vojne kasarne. Najveći islamski grad na Balkanu je Sarajevo dizano od 1461. godine, koje je bilo najveći grad između Venecije i Carigrada i 12 puta veći od Dubrovnika;
Peta, islam ne zahteva skromnost, spartanstvo, mučeništvo, monasticizam i mirenje sa siromaštvom kao vrlinom, već unapređuje znanje, eleganciju, komfor i besplatnu humanu pomoć, mada odstupanja nevoljno trpi. Islam je religija odmerenog hedonizma bez orgijastičkih preterivanja iako se nije odbranio od raskoši; i
Šesta, islam je jasnija religija od hrišćanstva jer odbacuje ezoterije i euharistiju čarobnih popova, iako je bio prinuđen da toleriše sufiste i derviške redove. Islam odbacuje konfuznu ideju Sv. Trojstva, odbacuje Isusa kao boga, odbacuje svece, ali ne i anđele i džine, odbacuje život kao mučnu žrtvu u korist Boga, ali i prihvata mučeništvo Hrista na krstu (bez otkupa Greha kao izdaji Adama) i Stari zavet bez pobune. Svet je sa islamom siguran od lutanja, nema više novih proroka, bilo ih je 124.313, Adam je bio prvi, Muhamed je poslednji, i svet postaje mesto mira Dar es Salaam. Ovo nije od posebnog značaja za narod jer on malo razume bravure teoloških inženjera i baš zato lakše razume direktne opise Raja iz Korana od nejasnih obećanja o novom Jerusalimu iz Novog zaveta koji će Isus u strašnom ognju na konju doneti oslobođenim mučenicima, ali će mnoge prethodno pobiti. Narod prilazi onoj religiji koja mu daje više slobode i radosti u običnom životu, a tu je stari islam bio nadmoćni konkurent svim paralelnim religijama.
Odlomak iz knjige: Dragan Veselinov, Moj Bog: pitajte popa, str. 176-178