Jevrej koji sam skoro dvije godine protestuje zbog Ujgura

Jedan čovjek i jedan plakat. Svakog utorka uvečer, od 18 do 19 sati, Andrew, ortodoksni Jevrej, stoji pored puta ispred Kulturnog atašea kineske ambasade u Londonu i protestuje zbog zatvaranja Ujgura u Šinđanu. Njegova poruka je jednostavna i jasna: 3 miliona muslimana u kineskim koncentracionim logorima!

Pod budnim okom nadzornih kamera kulturnog atašea, sredovječni čovjek, bila kiša ili sunce, dolazi sa svojim plakatima nakon posla i stoji u zelenom predgrađu Hampstida s jednim ciljem, da protestuje protiv nezakonitog zatvaranja ljudi u Sinđanu u čitavoj mreži edukacijskih kampova i zatvora.

Raskošno predgrađe više klase daleko je od užarenog pustinjskog sunca Sinđana, gdje prema procjenama između 1.5-3 miliona Ujgura bez ikakve presude leži u barakama pod visokim nadzorom. Hodajući gore-dolje pored puta kako bi bio vidljiv automobilima koji prolaze, njegov transparent je jasan i glasan.

Andrew Jevrej
Adrew dok drži transparent u ruci.

Andrew, koji radije ne otkriva svoje puno ime, ovdje dolazi od marta kada je prvi put upozoreno na ujgursku krizu. “Nisam mogao ostati skrštenih ruku”, rekao je, okrećući transparente prema automobilima koji prolaze u oba smjera dok razgovara s novinarima. “Ovo jednostavno radim zato što sam Jevrej”, rekao je. “Kina je utišala svijet kupovinom muslimanskih zemalja. Svijet je ćutao kad su Jevreji bili progonjeni. Nije u redu da Jevreji sad ostanu nijemi kad nam se to dešava pod nosom”, dodao je.

Baka i deda njegove supruge bili su u koncentracionim logorima, a drugi u logoru za istrebljenje. “Majku moje supruge kao dijete su skrivali i tako je izbjegla da bude uhvaćena“, rekao je. “Preživjela je zato što su drugi ljudi bili spremni da plate cijenu. Ovaj mali protest je najmanje što mogu da učinim.”

“Vlade će možda primijetiti”

Iako je priznao da je on samo jedna osoba i da se njegovi napori čine trivijalnim, nadao se da će se i drugi ohrabriti i govoriti o ovom zločinu na svoj način. „Ljudi treba da upozoravaju i što više šire vijesti, jer možda će tako vlade to primijetiti.”

Na pitanje zašto bi se ortodoksni Jevrej na taj način zauzeo za muslimane, Andrew je priznao da, iako postoje neke sličnosti u ishrani, osjeća da ima vrlo malo zajedničkog sa Ujgurima. “Niko od nas ne jede svinjetinu i imamo mnoge zajedničke poslanike”, rekao je. “Ali mi smo prilično različiti. Kažemo šalom alejkum, što je isto kao i njihovo eselamu alejkum, ali dok smo mi slobodni da se pozdravljamo, oni zbog svog pozdrava bivaju zatvoreni”, rekao je. “Rekli smo” nikad više “nakon rata, ali to se i dalje događa. Nisam mogao samo da mirno sjedim i ništa ne radim”, rekao je prkosno.

“Kinezi ne mogu sakriti satelitske snimke”, nastavio je. “Satelitske slike ne lažu. Oni su tu da ih svijet vidi.” Plašio se da bi ujgurska situacija mogla eskalirati ako svijet nešto ne učini. “Znamo kuda ovo može odvesti”, rekao je.

Drugi se pridružuju

Dok smo razgovarali, troje drugih se pridružilo, čineći ovo najvećom izlaznošću koju je Andrew imao tokom jedne večeri. Starija Jevrejka Judith Shipton i njena unuka ugrabili su dva rezervna plakata, a Baruch Solomon, žestoki borac za ljudska prava i sekularni Jevrej, stali su s obje strane puta. Ovo je bio prvi put za gospođu Shipton, koja se osjećala nemoćno pred onim što se dešavalo, ali osjećala je da mora da protestuje. U porodici njenog prvog muža dogodila se tragedija kad je jedan član ubijen u logorima, a njena porodica je bila prinuđena da pobjegne iz Njemačke. “Željela sam da podignem svoj glas o užasima koji se dešavaju u Kini”, rekla je. “Čini se da nikoga nije briga.” Priznala je da nikad nije čula za Ujgure sve dok nije prisustvovala sastanku koji se bavio tim pitanjem. “To me je jako rastužilo”, rekla je.

Judy Shipton s unukom se pridružila protestu.

Baruch Solomon je smatrao da je vrijeme da se tragedija koja se u tajnosti odvija u Kini kaže javnosti. “Moramo početi. Ma koliko god bilo malo, vrijedno je činjenja. Jednom kad smo započeli, trebamo se zapitati da li je moglo bolje”, rekao je, iskazujući zabrinutost da je njihov protest premalen da bi imao ikakvog efekta. Predlaže da se napravi video snimak koji dokumentuje ujgursku situaciju i skrene pažnja javnosti. To što je Jevrej, za njega je važan dio protesta. “Ne radim ovo zato što sam Jevrej, ali to radim jevrejski”, rekao je, objašnjavajući da je historija holokausta i progona dovela do toga da Jevreji ugnjetavanje i tiraniju vide na drugačiji način, jer su to iskusili iz prve ruke. “Ono što smo proživjeli kao narod dalo nam je kolektivnu svijest i možemo suosjećati s drugima koji prolaze kroz slične kušnje”, rekao je. “Ova situacija je užasna, jednostavno moramo te ljude spasiti”, rekao je.

Baruch Solomon, sekularni Jevrej, također se pridružio.

Dok su se mahali plakatima, neki automobili su se zaustavili, zaintrigirani da vide Andrewa koji nosi jevrejsku kapu i zalaže se za muslimane. Bilo je tu odobravanja, mahanja i palca gore, ali i trubećeg bijesa i mašućih ruku. “Šta je sa grupama za njegu?” Vikao je jedan vozač. Motorista je usporio i viknuo: “Koga briga?”, dok su drugi zastali radi dodatnih informacija.

Nadzorne kamere posmatraju

Andrew zna da ga osoblje ambasade posmatra, ali niko se nije direktno suočio s njim. Rekao je da se dolasci i prolasci na prednja vrata namjerno umanjuju tokom njegovog protesta, a vrata bivaju zaključana. “Znaju da sam ovdje, ali ne govore ništa”, rekao je. Delegacija kineskih biznismena stigla je jedne večeri i jedan od njih je zastao da razgovara sa Andrewom. “Rekao mi je da Kinezi mogu mnogo toga da nauče od jevrejskog naroda”, dodaje Andrew. “Rekao je da sam heroj.”

Andrew ne planira da zaustavi svoje sedmične proteste. Sretan je bez obzira da li mu se ljudi pridružuju ili ne, a ako dođe do povećanja interesa, planira da protest odvede u centralni London. “Nastavit ću dok se kampovi ne zatvore”, rekao je odlučno. “Jedna osoba ne može spasiti svijet, ali ono što se dešava u Kini je strašno. Ljudi se previše plaše da se suprotstave Kini, a muslimanske okolne zemlje plaše se da je taknu. Kako jedno ljudsko biće to može učiniti drugom? Naša je moralna obaveza da nešto učinimo. Moram dolaziti ovdje dok se to ne okonča”, rekao je prkosno.

Piše: Ruth Ingram (Bitter Winter / Dialogos)

S engleskog preveo: Resul Mehmedović

Povezani članci

Back to top button