Poslanikov ﷺ brak s Hatidžom i početak poslovne karijere

Muhammed ﷺ je imao dvadeset i pet godina kad ga je njegov staratelj Ebu Talib preporučio kao izglednu investiciju kapitalistici Hatidži bint Huvejlid. Muhammed ﷺ, prisjećajući se, rekao je da se Hatidža pojavila kad su ga “drugi odbijali”, pa je moguće da se Muhammed ﷺ u to vrijeme bavio pregovorima s drugim investitorima, ali se nije složio s njihovim uslovima. Ibn Sa’d (r. 784) i Taberi (r. 839), rani historičari, detaljno su opisali pregovore ovog para. Hatidža je Muhammedu ﷺ ponudila povoljne uslove za podjelu profita (“više nego što je ponudila drugim muškarcima”, prema Taberiju) za karavanu koja je putovala prema Siriji. Neki iskazi čak naglašavaju koliko je ovo zajedničko ulaganje bilo profitabilno; Ibn Sa’d je rekao za Muhammeda ﷺ da je “prodavao robu na tržnici i kupovao drugu robu za nju”, a Hatidža je “prodavala tu robu za dvostruko veću cijenu, pa je udvostručavala njegovu naknadu.” Taberi je potvrdio da je Muhammed ﷺ “donosio Hatidži robu, koju je ona prodavala za dvostruko veću cijenu ili skoro pa dvostruko.” Ibn Sa’d i Taberi su možda pretjerali opisujući veličinu Muhammedove ﷺ plate i Hatidžin profit (Muhammedov ﷺ prvi trgovački poduhvat sastojao se od dvije kamile), ali je jasan kontekst ovog poslovnog modela: Muhammed ﷺ i Hatidža bavili su se dvosmjernim biznisom ― uvozom i izvozom.

Hatidža je bila bogatija, starija, ali i bolje obrazovana od svog muža － Hatidža, za razliku od Muhammeda ﷺ, umjela je pisati. Njihov poslovni odnos prerastao je u lični, pa su se uskoro i vjenčali. Muhammedova ﷺ supruga bila je nasljednica značajnog bogatstva ― Taberi i Ibn Sa’d tvrde da je bila najbogatija žena u Mekki, zajedno s rođacima koji su bili prosperitetni i živjeli na atraktivnim imanjima. Njen rođak je posjedovao kuću koja je bila nasuprot Kabe, a jedne prilike je halifa Mu’avija kupio Hatidžino imanje za 100.000 dirhema i platio istu cijenu za kuću njenog nećaka. Neko bi mogao posumnjati da okrugle brojke predstavljaju samo približnu brojku, ali, također, prikazuju koliko su nekretnine bile skupe. Hatidžin rođak mora da je bio imućan čovjek, jer je poklonio prihod od prodaje svoje kuće u dobrotvorne svrhe.

Hatidža je lično upravljala svojim bogatstvom; Taberi kaže da je “angažovala ljude koji će se baviti trgovinom njene robe, dajući im udio u profitu, jer su Kurejšije bili vrsni trgovci.” “Vrsni trgovci”, investitori kapitala kao što je Hatidža, bili su od ključne važnosti za finansiranje mekanskih trgovačkih karavana. Kad se vjenčao s Hatidžom, Muhammed ﷺ je imao otvoren pristup kapitalu za proširenje biznisa; postoje svjedočenja o daljnjim karavanskim putovanjima, ali izgleda da je njegovo glavno zanimanje bilo upravljanje kožarnicom zajedno sa svojim poslovnim partnerom. Muhammedov ﷺ finansijski status promijenio se tokom braka s Hatidžom. Muhammed ﷺ je odrastao s malo imetka, ali nakon braka počeo je stanovati u blizini Kabe u kući s baštom koja se nalazila u elitnom dijelu Mekke i u blizini poslovnog skladišta. Usvojio je dvoje djece, pored šestoro koje je imao s Hatidžom, rukovodio kožarskim poslom i izdvojio dovoljno sredstava za ulaganje u Ebu Sufjanove karavane. Vodio je život uspješnog biznismena i uživao u bogatstvu ― takmičio se na konjskim trkama, oblačio svilenu odjeću i mogao je sebi priuštiti da troši novac na parfeme. Njihova djeca su se vjenčala s članovima mekanske društvene elite; dvije kćerke su se udale za dvojicu Ebu Lehebovih sinova, a Hatidžin sin iz prethodnog braka oženio je jednu od Ebu Lehebovih kćeri. Muhammed ﷺ i njegova porodica živjeli su ugodnim životom. Bračna sreća Hatidže i Muhammeda ﷺ trajala je dvadeset četiri godine; par je imao šestero djece i usvojio još dvoje. Ali, da nije bilo Hatidže, koja je Muhammeda ﷺ uvela u posao i potom mu ponudila brak, njegova poslovna karijera možda nikad ne bi tako uznapredovala. Zasigurno je to bio strašan udarac za Muhammeda ﷺ, kad je 619. godine Hatidža umrla.

Odlomak iz knjige: Benedikt Koehler, Rani islam i početak kapitalizma