Švedska zainteresovana za jugoslovenski socijalizam (1959)
1959: Iako joj niko nije garantovao apsolutnu neutralnost, Švedska je, zahvaljujući svojoj politici nevezivanja za vojne blokove, uspela da više od jednog veka ostane postrani od svih vojnih sukoba. Ali ovo se ne sme tumačiti inertnošću, pasivnošću – jednostavnom nezainteresovanošću za zbivanja u svetu.
Naprotiv, od prvih dana delatnosti OUN Švedska je jedan od njenih zapaženih aktivnih članova koja je svoje poglede iznosila smelo i nezavisno od stanovišta bilo jednog ili drugog bloka. Sledeći dosledno svoju već tradicionalnu politiku nevezivanja za blokove, Švedska je u nekoliko mahova posle Drugog svetskog rata imala da izdrži velike pritiske i s jedne i sa druge strane, ali se ipak nije priklonila ni jednom od dvaju divergentnih blokova.
Ono što je Švedskoj omogućilo da tako dugo ostane dosledna principima samostalnosti u političkom odlučivanju jeste, pre svega, njena stabilna unutrašnja politička i ekonomska situacija. A nju je takvom učinio, u prvom redu, jaki radnički pokret. Socijaldemokratska radnička partija Švedske, otkako je pre više od 25 godina došla na vlast, nalazi se u stalnom usponu. Provela je niz reformi koje su u znatnoj meri izmenile položaj i status radničke klase u zemlji. Ovaj posao još nije završen.
Nedavno mu je pridodat jedan od najznačajnijih rezultata koji su dosad na tom planu ostvareni. Posle gotovo petogodišnje borbe, socijaldemokratska radnička partija Švedske uspela je da donese najnoviji Zakon o dodatnim penzijama za sve stanovnike. Osnovne karakteristike ovog Zakona sastoje se u tome što će svaki zaposleni građanin posle navršene 67 godine starosti, pored starosne penzije dobiti i takozvanu dodatnu penziju. Oba iznosa ne mogu da budu manja od 65 procenata prihoda ostvarenih u radnom odnosu, i to u “petnaest najboljih godina”.
Socijaldemokratska radnička partija Švedske i Savez sindikata, kao dve paralelne organizacije radničke klase, toliko su ojačale svoj položaj u zemlji da to pretstavlja nesumnjivi preduslov za nastavak delatnosti u pravcu transformovanja postojećih, u osnovi još i danas kapitalističkih društvenih odnosa.
Iako je tempo ovih promena ponekad sporiji nego što to dozvoljavaju stvarne mogućnosti, opštedruštveno kretanje nikada nije izgubilo svoja potencijalna socijalistička obeležja. Ovaj razvitak bio je brži na političkom nego na ekonomskom polju.
U tome, verovatno, i leži razlog što je posleratni period protekao u znaku kratkoročnih ciljeva i u provođenju delatnosti usmerenih njihovom izvršavanju, za razliku od predratnog perioda kada se manje-više iscrpljivalo u postavljanju dugoročnih zadataka i uporednom provođenju nekih postupnih mera, koje su se pretežno kretale u domenima socijalne politike.
I, zbog toga, ma koliko da su poboljšavale položaj radničke klase, ipak nisu remetile vidnije opšte karakteristike kapitalističkog društvenog uređenja.
Posle svih rezultata koje je postigla Socijaldemokratska partija Švedske, jasno je u kom je cilju usmeren društveni razvitak ove zemlje. Dijalektika društvenog razvitka i visoki stepen razvitka proizvodnih snaga, uz postojanje snažnog radničkog pokreta, sami po sebi vode zakonitom kretanju napred ka socijalističkom društvenom uređenju, bez obzira na to da li se o njemu izričito kaže da će biti socijalističko, ili se naziva nekim drugim imenom.
Veliki broj dodirnih tačaka
Sve to, prirodno, ne znači da neće biti potrebno provesti i neke radikalnije, opsežnije zahvate, ali činjenica da su oni stavljeni na dnevni red, ne ostavlja sumnje u pogledu usmerenosti pretstojećeg razvitka.
Iako se naše dve zemlje razlikuju u unutrašnjem razvitku, izboru puteva i tempu, razvitka, ipak između njih postoje i neke sličnosti koje predodređuju naše bolje uzajamno upoznavanje i saradnju.
Nije nimalo slučajno što se ovih dana u Švedskoj pojavio prevod Programa SKJ, a nije slučajno ni to da naši osnovni principi i iskustva na planu samouprave neposrednih proizvođača privlače u Švedskoj tako veliko interesovanje.
Između Jugoslavije i Švedske postoje već ustaljene, tradicionalne trgovinske veze. Mada zasad razmena robe nema one razmere koje bi, s obzirom na privrednu strukturu obeju zemalja, mogla dostići, ipak kretanje robne razmene između naših zemalja pokazuje tendenciju stalnog porasta.
U oblasti spoljne politike, Švedska i Jugoslavija susreću se vrlo često na mnogim dodirnim tačkama što je, između ostalog, dovodilo i do nekih zajedničkih inicijativa – pre svega u OUN, kojoj i jedna i druga zemlja pridaju najveći značaj.
Veliki broj dodirnih tačaka, kako na spoljnjem tako i na unutrašnjem političkom planu, ne znači da među nama nema razlike.
Naravno, razlike postoje.
Na izvesne probleme gledamo čak i suprotno, ali ovo ne pretstavlja ni najmanju smetnju za dalje produbljivanje švedskojugoslovenskih veza i odnosa u onim oblastima gde se pogledi približavaju i dodiruju.
Tekst: M. C. (Duga, 1959.)